Јединство, вера и порука жртве.

Налазимо се у светом периоду хаџа, времену када се муслимани из целог света окупљају у светом граду Меки како би испунили обавезу прописану Часним Кураном. То је изванредно време када се културне, друштвене, економске и политичке разлике остављају по страни у корист јединства УммаЧитава заједница се окупља као једна велика, вољена породица у Дому Господњем, превазилазећи разлике и неслагања у име Алаха и Његовог Пророка.

Овом радосном и благословеном приликом, исламски свет слави Курбан-бајрам, празник жртвовања. Ова прилика нас позива да се сетимо како је рука пророка Аврама, спремна да жртвује оно што му је божанском вољом било најдраже, била заустављена том истом неистраживом вољом. Авраамово самоодрицање и потпуно препуштање свом Богу – истом Богу кога поштују Јевреји, хришћани и муслимани – подсећају нас на огромну снагу својствену људским бићима, нашу природну способност да верујемо у Творца и нашу дубоку свест о подређености овог земаљског живота следећем.

Штавише, Исмаил, син спреман да се жртвује да би удовољио Свемогућем, обнавља у нама дубок осећај одговорности. Његов лик истиче како наше постојање није ништа више од кратког тренутка служења Господу.

Наоружајмо се, дакле, непоколебљивим поверењем Аврамовим и спремношћу Исмаила, како би ове врлине постале чврст оклоп способан да нас заштити од замки овога света, који представља божански испит коме смо сви изложени.

Попут пророка Аврамова, централне и вољене личности међу Јеврејима, хришћанима и муслиманима, морамо поново открити храброст да се потпуно поверимо Богу, остављајући по страни материјална добра и пролазне везаности овог егзистенцијалног стања. Важно је запамтити и усвојити да ништа - ни снага ни воља, ни богатство ни сигурност, ни благостање ни моћ - не долази ни од кога другог осим од Свемогућег.