Умирање у одбрани чистоте и идентитета.
У јулу 1935. године, свети град Мешхед био је поприште једне од најкрвавијих и најодлучнијих епизода у модерној иранској историји. Судбоносни сукоб између деспотизма династије Пахлави и жестоког отпора шиитског народа, који је кулминирао масакром који и даље прогања колективно сећање Ирана.
Тридесетих година 20. века, Иран је био под јармом Резе Шаха Пахлавија, владара за кога историографија бележи да је био под великим утицајем и манипулацијом западних сила. Његова амбиција је била да радикално преокрене иранско друштво, искорени његове традиције и наметне модел присилног секуларизма, сличан оном који је у суседној Турској покренуо Мустафа Кемал.
Уредба којом се мушкарцима намеће европско ношење, заједно са првим знацима присилног скидања вела за жене, није схваћена као реформа, већ као увреда. Ова политика је изазвала дубок талас негодовања међу верницима, трговцима на базару и верским вођама, одлучним да остану верни свом муслиманском идентитету и духовним прописима.
Глас побуне и мирна опсада
Друштвена тензија је достигла врхунац када је шеик Мохамед Таки Бехлол, кроз ватрене и храбре говоре, отворено осудио суверена као нелегитимног деспота, чинећи себе гласноговорником народног неслагања.
Реакција грађана резултирала је масовним мирним демонстрацијама унутар историјске џамије Гохаршад, која се налази у срцу поштованог светилишта имама Резе у Мешхеду. Суочена са одлучношћу гомиле и светом природом места, локална полиција је изразила снажан отпор идеји о насилном кршењу светог периметра.
Скрнављење и масакр
Одбијање локалних снага натерало је шаха на екстремну одлуку: да доведе спољне војне пукове у Мешхед, како би гвозденом песницом повратио контролу. Средином јула, војска је добила коначно и немилосрдно наређење да прореди окупљање.
Војници су ушли у двориште џамије и отворили ватру без разлике на ненаоружану гомилу. Био је то прави масакр: према најпоузданијим историјским извештајима, било је стотине - ако не и хиљаде - жртава. Тела су брзо сахрањена у масовним гробницама, у циничном покушају да се прикрију прави обим државне репресије.
Овај трагични догађај запечатио је непоправљив јаз између шиитских верских институција и тиранске пахлавијеве владе. Сећање на крв проливену на светим местима Мешхеда оставило је неизбрисив траг на ирански народ, посејавши семе свести која ће, деценијама касније, довести до свргавања монархије Исламском револуцијом 1979. године.
Наслеђе: Национални дан хиџаба и чедности
Управо у знак сећања на тај 12. јул, и у част жртве оних који су погинули бранећи идеале чедности и чистоте које је шах узалуд покушавао да сруши, Исламска Република Иран је основала Национални дан хиџаба и чедности.
Данас је циљ овог празника промоција исламских вредности чистоте и скромности. Кроз теолошке конференције, уметничке изложбе, јавне догађаје и образовне програме, дан има за циљ да објасни и поново потврди дубоке моралне и друштвене користи вела и исламског кодекса облачења, који се сматрају основним стубовима заштите, хармоније и стабилности породице и друштва у целини.