Изложба фотографија Шахр И- СОКХТА Када мит постане историја.

„Познајем град који се сваког дана пуни сунцем и у том тренутку је све занесено“ (Ђузепе Унгарети)
Схахр-и Сокхта, који се уздиже у провинцији Захедан, између негостољубиве пустиње Лут и висова Белуџистана, представља један од најтраженијих центара за археолошка истраживања, како због тога што је савршено очуван због сланих конкреција присутних на целој површини. те запечаћене налазе и структуре подземља, и због тога што се у археолошкој литератури често повезују са митолошком Аратом која је, локализована у месопотамским текстовима „где сунце излази“, парирала владарима Прве династије Урука (међу којима се сећају Гилгамеш), господари Сумера и чувари краљевске власти након Потопа. Изванредна открића последњих година потврдила су изузетну природу Схахр-и Сокхте која, иако чувар аутономног пута раста, стоји између четири велике речне цивилизације (Инд, Тигрис-Еуфрат, Окс и Халил) и књижевних цивилизација Блиски исток, Централна Азија и Јужна Азија: Сумерска, чије се књижевне везе преливају у митологију, Јирофтова, колевка нове и заборављене цивилизације до 2003. године, она Оксуса са изузетним локалитетом Ђаркутан и оним великих центара Хараппа и Мохењо-Даро, са којима је Схахр-и Сокхта одржавао односе на различитим нивоима. Просперитет главног центра Систана, на крају трећег миленијума пре нове ере, морао је да нестане, прогресивно и изненада, из разлога, углавном непознатих и мистериозних, који су укључивали главне центре целог источног Ирана, јужне Азије и Централ. Ново истраживање у Схахр-и Сокхти нам омогућава да центар Систана представимо као центар без иједне елите, у коме је коегзистирало више етничких група (међу њима присуство елемената из Белуџистана, Туркменистана и прото-Еламита западног порекла), лишен одбрамбених зидова и јединственог објекта напада, према хетерархичној, мирној организацији са јасном матрилинеарном матрицом.

13-28 јул Улаз слободан

Манастир Оливетан – Лече